О Борисаву Станковићу и Ранку Шипки

О Бори

Наша школа добила је име по једном од наших најзначајнијих писаца, рођен је у Врању 31. марта 1875. године. У свом родном мјесту завршио је основну школу и гимназију. У Београду завршава правни факултет и затимнеколико месеци борави у Паризу. По повратку у Београд добија службу као цариник и порезник. Године 1915. повлачи се у Ниш, где борави неко време. Након завршетка рата ради у Умјетничком одјељењу Министарства просвете.
Умро је у Београду 22. октобра 1927. године. Његове најзначајније збирке приповедака су: "Из старог јеванђеља", "Божији људи" и "Стари дани". Најзначајнија драма коју је написао је "Коштана", а најпознатији роман је "Нечиста крв".
Библиографија Станковићевих дјела:
1894. Београд - први штампани рад (песме) "Мајка на гробу свог јединца"
1899. Београд - "Из старог јеванђеља" (приповетке)
1902. Београд - "Коштана" (драма из врањског живота с певањем)
1902. Нови Сад - "Божији људи", "Стари дани" (приповетке)
1905. Сремски Карловци - "Коштана" (драмске приче)
1907. Београд - "Покојникова зена" (приповетке)
1910. Београд - "Нечиста крв" (роман)
1921. Београд - "Његова Белка" (приповетке)
1924. Београд - "Коштана"
1924. Београд - "Драме" ("Костана", "Ташана", "Јовца")
1929., Београд - "Под окупацијом" (приповетке)
1956., Београд - Сабрана дела I и II
1987., Београд - Сабрана дела у више књига

О Ранку

Ранко Шипка је рођен 1917. године. у Цвијетнићу, Дрвар, Босна и Херцеговина. Пред почетак другог свјетског рата био је студент, а као члан КПЈ функционише од 1940. у НОБ ступио 1941.
Погинуо је 7. новембра 1944. између Травника и Зенице. За народног хероја проглашен је 26. јула 1949. године.
Кад је букнуо устанак на Козари 1941. године. Шипка је био међу организаторима устанка заједно са Младеном Стојановићем и Јосипом Мажаром Шошом. У првим борбама истакао се храброшћу и политичком зрелошћу. Постао је командир чете, а јуна 1942. командант Ударног батаљона. Као командант Ударног батаљона командује овом, дотад непобјеђеном јединицом, у току фашистичке офанзиве на Козари, јуна и јула 1942. године бори се против непријатеља са својим борцима Ударног батаљона, брани сваку стопу Козаре, пробија фашистички обруч и излази из Козаре са својим Ударним батаљоном. 1943. године постао је командант Пете крајишке (козарске) бригаде, а 1944. замјеник команданта Четврте крајишке дивизије. Био је популаран борац и командант.
О Шипки народ је испјевао многе пјесме: »Када Ранко командује Петом, четници се растају са светом«. Ранко Шипка спада у ред највећих јунака Козаре свога времена. О његовом јунаштву су причане приче и стваране легенде. Сахрањен је на Шехитлуцима код Бањалуке.