Годишњица земљотреса

Подсјећање на посљедице земљотреса из октобра 1969. године и мјере заштите од земљотреса

Информација   о сеизмичкој активности 26.10 и 27.10.1969. године 

Земљотрес који се десио у Бањој Луци 27.10.1969. године у 09 сати 11 минута, са магнитудом М=6.6 јединица Рихтерове скале, био је потврда да се разорни земљотреси догађају и у областима у којима се раније нису дешавали. Епицентар земљотреса био је на удаљености 10 km сјеверозападно од града, а интензитет земљотреса је процијењен на IX степени МСК-64 (Медведев-Спонхауер-Карник) скале. Разорном ефекту земљотреса доприниjело је кумулативно дејство  два  неуобичајено јака претходна удара који су се десили 26.10.1969. године у 15 сати 36 минута са М=5.6 јединица Рихтерове скале и 27.10.1969. године у 2 сата 55 минута земљотрес са М= 4.8 јединица Рихтерове скале.

Највећа разарања су претрпјеле општине  Бања Лука, Челинац и Лакташи,  али је земљотрес изазвао оштећења објеката у свим општинама тадашње Босанске Крајине. Најтеже посљедице по становништво земљотрес је имао на бањалучком подручју, гдје је повријеђено 1.117 особа, а 15 особа је изгубило живот. Већа људска страдања избјегнута су захваљујући срећној околности да је 26.10.1969. године била недјеља, односно нерадни дан, чиме је избјегнут масовни боравак радника на радним мјестима, као и ученика и студената у школскким објектима. Како је земљотрес изазвао оштећења објеката, Штаб народне одбране је сутрашњи дан, 27.10.1969. године, прогласио за нерадни ради пописа штета, тако да ни тога дана, када се десио главни удар, није било масовног боравка ученика у школским објектима.

На територији општине Бања Лука, која је била образовни и културни центар Босанске Крајине, школски објекти претрпјели су најтеже посљедице. Већа или мања оштећења настала су на 131 школској згради. Значајнија оштећења забиљежена су на 23 објекта основних школа, 9 објеката средњих школа и 3 објекта високих и виших школа те један студентски и један ђачки дом. О обиму разарања говори податак да је од 346 учионица у основним и средњим школама након земљотреса рад било могуће наставити у само осам. Разарања  усљед земљотреса 1969. године и посљедице по школски фонд у Бањој Луци су била таква да је  Одлука  Штаба за школство гласила: „Да  је 2/3 школских објеката трајно неупотребљиво“ па је већина бањалучких  ученика, њих око 10 000, напустило Бању Луку и школску 1969/70 заједно са својим професорима похађали и завршили у градовима широм бивше Југославије који су их прихватили и пружили уточиште.

Заштита од земљотреса

Најбоља  заштита од земљотреса  јесте поштовање прописа било да су у питању инжењерске мјере које се односе на грађење нових или одржавање старих објекта у сеизмички активним  подручјима  или мјере које се односе на спровођење превентивних активности.  То значи да су прописи  у сеизмички активним подручјима  такви да се граде објекти који се у случају дешавања земљотреса неће срушити али  ће доћи до оштећења одређеног степена . Наш задатак јесте  да  се од посљедица земљотреса заштитимо. 

С обзиром  да је земљотрес природна  појава на чије дешавање не можемо утицати нити постоји могућност предвиђања, једина мјера смањења сеизмичког ризика јесте повећање отпорности цијелог друштва, а посебно најрањивијих категорија.  Повећање отпорности у школама постиже се провођењем превентивних мјера прије дешавања земљотреса, припремањем и спровођењем мјера заштите током земљотреса и адекватним  поступањем након земљотреса.

Прије земљотреса

Превентивне активности прије земљотреса односе се на едукацију, обучавање и реализацију симулационих вјежби, а све у складу са Правилником о обучавању лица у оквиру основног и средњег образовања, односно на планирање и увјежбавање поступака у случају земљотреса. Увјежбавање поступака уз додатну едукацију спријечиће панику која је у таквим случајевима опаснија и од самог земљотреса.  Најважније је разумјети да је земљотрес природна појава која има разорну моћ, али и кратко вријеме трајања  ( 10-15 s) . За то вријеме није могуће напустити објекат поготово уколико се особа не налази у приземљу.

Још једна важна превентивна мјера у подручјима у којима постоји реална опасност од земљотреса јесте унутрашње уређење просторија у којима бороавимо. У случају школа то су учионице и друге просторије које користе дјеца и наставници, али се то односи и на унутрашње уређење стамбених просторија у којима се борави у ваншколско вријеме.

            Основне смјернице за унутрашње уређење просторија у сеизмички активним подручјима  су сљедеће: обезбиједити да нема висећих предмета изнад мјеста боравка особе (сједења, спавања и сл.), да се на зидовима не налазе тешки и неучвршћени дијелови намјештаја (нпр. полице), да се на полицама, витринама и сл. не налазе тешки украсни или други предмети (нарочито од стакла, керамике и сл.).

Најважнији сегмент превентивних активности када су у питању школе, због истовременог боравка великог броја ученика у објекту,  јесте планирање и увјежбавање поступака за вријеме трајања трешње узроковане дешавањем земљотреса и поступања након земљотреса, односно евакуације.

Током земљотреса

 У тренутку дешавања земљотреса рационално поступање подразумијева заузимање заштитног положаја који има за циљ да се заштитимо од фрагмената (стакла, малтера, намјештаја) који могу да изазову повреде. Заштитни положај се заузима тако да се чучне или клекне на под  (испод  или поред клупе), глава савије ка поду да се заштити лице, а рукама покрије глава. 

Сљедећа активност након престанка трешње тла јесте организовано напуштање објекта  унапријед утврђеним путевима евакуације на унапријед утврђена зборна мјеста, а све у складу са школским планом евакуације.

Након земљотреса

Након земљотреса је такође важно рационално поступање односно спречавање    паничног понашања, поготово ако се зна да је уобичајена појава након јачег земљотреса накнадна сеизмичка активност која се огледа у дешавању већег броја слабијих земљотреса (може се десити да се  у првим сатима након земљотреса сваких 15 минута  осјети трешња тла). Не кретати се у близини објеката због могућности падања цријепова и дијелова фасаде или малтера који такође могу изазвати повреде. Исто се односи на кретање испод далековода.

Након земљотреса обавезно поступати у складу са упутствима надлежних институција.

За додатне информације  везано за смањење ризика  или едукацију ученика и наставника обратити се  Одсјеку за послове цивилне заштите и ПТВСЈ Градске управе Града Бања Лука, надлежном за послове  заштите и спасавања.

 Е-mail  адреса: civilna.zastita@banjaluka.rs.ba; Контакт телефон:  051/ 498-260