ЗОЈА КОСМОДЕМЈАНСКАЈА

Наш Сергеј Самарџија из III1 учесвовао је у Међународном литерном конкурсу „Реци свету о својој домовини“,, који организује Фондација „Руски свет“. Он је писао о првој жени која је проглашена за народног хероја Совјетског Савеза, Зоји Космодемјанскајој. Он је данас добио сертификат о учешћу и захвалницу.

Зоја Космодемјанскаја је била једна веома храбра млада жена која се борила у СССР-у и живјела је од 1923. до 1941. године. Са 18 година, као студенткиња књижевности, учланила се у партизанску војску да се бори против нацистичке Њемачке. Неки партизански војници су били заробљени, па су неки издали њен положај. Послије издаје противнички војници су успјели да заробе Зоју. Она никог није издала иако су Њемци испитивали њу по питању живота, али није хтјела да ода положај своје војске. Била је храбра и неустрашива, због тога су је Њемци убили 1941. године, на средњовјековни начин – објесили су је. Њена смрт је забиљежила херојство младе Рускиње.

Име Зоје Космодемјанскаје је тако дошло у наш крај, па се по њој звала „Трећа дубичка омладинска ударна радна бригада Зоја Космодемјанскаја“. Она је основана у селу Мирковац 1943. године код данашње Козарске Дубице. Бригада се састојала више од 1.000 омладинаца, већином жена. Њен први командант је био Раде Вучен. Бригада је радила врло важне задатке: обезбјеђивала је храну за народ и за војску, помагала народу да научи читати и писати, а многе омладинке су помагале као медицинско особље. Након годину дана постојања проглашена је за најбољу омладинску радну бригаду на Козари.

Давне 1949. године у селу Мирковац подигнут је споменик у част те бригаде и у част Зоје Космодемјанскаје. Многи ученици су га обилазили и посјећивали са својим школама, гдје су сазнали о херојству и везама нашег и руског народа. Након много година споменик је био заборављен, зарастао и пропадао. 2017. године дубичанац Миленко Бокан, који је био из тог села, одлучио је да обнови споменик Зоје Космодемјанскаје. Заједно са Удружењем СУБНОР-а обновили су споменик и поново је откривен 29.11.2017. године на годишњицу Зојине смрти. Тај споменик је најстарији споменик који повезује руски и српски народ у времену 2. свјетског рата на подручју бањалучке регије.