О Бори и Ранку

О Бори Станковићу

Наша школа добила је име по једном од наших најзначајнијих писаца, рођен је у Врању 31. марта 1875. године. У свом родном мјесту завршио је основну школу и гимназију. У Београду завршава правни факултет и затимнеколико месеци борави у Паризу. По повратку у Београд добија службу као цариник и порезник. Године 1915. повлачи се у Ниш, где борави неко време. Након завршетка рата ради у Умјетничком одјељењу Министарства просвете.
Умро је у Београду 22. октобра 1927. године. Његове најзначајније збирке приповедака су: „Из старог јеванђеља“, „Божији људи“ и „Стари дани“. Најзначајнија драма коју је написао је „Коштана“, а најпознатији роман је „Нечиста крв“.

Библиографија Станковићевих дјела:

1894. Београд – први штампани рад (песме) „Мајка на гробу свог јединца“
1895. Београд – „Из старог јеванђеља“ (приповетке)
1896. Београд – „Коштана“ (драма из врањског живота с певањем)
1897. Нови Сад – „Божији људи“, „Стари дани“ (приповетке)
1898. Сремски Карловци – „Коштана“ (драмске приче)
1899. Београд – „Покојникова зена“ (приповетке)
1900. Београд – „Нечиста крв“ (роман)
1901. Београд – „Његова Белка“ (приповетке)
1902. Београд – „Коштана“
1903. Београд – „Драме“ („Костана“, „Ташана“, „Јовца“)
      1929., Београд – „Под окупацијом“ (приповетке)
      1956., Београд – Сабрана дела I и II
      1987., Београд – Сабрана дела у више књига

О Ранку Шипки

Ранко Шипка је рођен 1917. године. у Цвијетнићу, Дрвар, Босна и Херцеговина. Пред почетак другог свјетског рата био је студент, а као члан КПЈ функционише од 1940. у НОБ ступио 1941.
Погинуо је 7. новембра 1944. између Травника и Зенице. За народног хероја проглашен је 26. јула 1949. године.
Кад је букнуо устанак на Козари 1941. године. Шипка је био међу организаторима устанка заједно са Младеном Стојановићем и Јосипом Мажаром Шошом. У првим борбама истакао се храброшћу и политичком зрелошћу. Постао је командир чете, а јуна 1942. командант Ударног батаљона. Као командант Ударног батаљона командује овом, дотад непобјеђеном јединицом, у току фашистичке офанзиве на Козари, јуна и јула 1942. године бори се против непријатеља са својим борцима Ударног батаљона, брани сваку стопу Козаре, пробија фашистички обруч и излази из Козаре са својим Ударним батаљоном. 1943. године постао је командант Пете крајишке (козарске) бригаде, а 1944. замјеник команданта Четврте крајишке дивизије. Био је популаран борац и командант.
О Шипки народ је испјевао многе пјесме: »Када Ранко командује Петом, четници се растају са светом«. Ранко Шипка спада у ред највећих јунака Козаре свога времена. О његовом јунаштву су причане приче и стваране легенде. Сахрањен је на Шехитлуцима код Бањалуке.